Aeracija i deaeracija vode 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Tehnološko-metalurški fakultet

Aeracija i dearacija vode
Aeracija je operacija u obradi voda kojom se, obično vazduh i voda, dovode u kontakt u cilju ostvarivanja prenosa gasova ili isparljivih materija u vodi ili iz nje. Ti gasovi i isparljive materije koje se prenose u jedan ili drugi fluid najčešće su: O2, CO2, N2, H2S, CH4, NH3 i mnoga isparljiva organska jedinjenja koja zagađuju otpadne vode ili utiču na organoleptička svojstva pijaće vode kao sto su ukus i miris.
Pri obradi prirodnih voda aeracija se koristi za:
Uklanjanje pojedinih rastvorenih neogranskih supstanci, npr. gvožđa i mangana, oksidacijom, a zatim taloženjem.
Uklanjanje nepoželjnih gasova koji su nosioci ukusa i mirisa (H2S, NH3), ili materija koje prouzrokuju veće troškove obrade (CO2, H2S)
U obradi otpadnih voda aeracija se primenjuje:
Kratkotrajnom aeracijom sirove otpadne vode pre obrade se povecava efikasnost operacija i procesa koji slede prosle ovoga. Posebno je korisna kada u otpadnoj vodi postoji deficit rastvorenog kiseonika ili je prisutan visok sadržaj sulfida.
Brzina proticanja vode prilikom uklanjanja grubo suspendovanog materijala iz otpadne vode se reguliše uvođenjem komprimovanog vazduha kojim se izaziva spiralno kretanje fluida.
Za flotaciju vazduhom koja se koristi za uklanjanje masnoća, koncetrisanje mulja i dr.
U biološkoj obradi otpadnih voda
Mehanizam prenosa gasa
Faktori koji utiču na prenos isparljivih materija aeracijom u vodi ili iz nje su: osobine gasa, njegov parcijalni pritisak, otpori pri prenosu gasa, stepen turbulencije u gasovitoj i tečnoj fazi, odnos površina zapremina gasovite i tečne faze, vreme kontakta faza, temperatura, itd...
Prenos gasa će se vršiti sve dok se ne uspostavi ravnotežno stanje između koncetracije gasne komponente u vazduhu i u vodi. Prema Henrijevom zakonu, rastvorljivost gasa u vodi pri konstantnoj temperaturi je proporcionalna parcijalnom pritisku gasa.
P=H*X
P – Parcijalni pritisak gasa u vazduhu
X – molski udeo rastvorenog gasa u vodi
H – Hemrijeva konstanta
Pogonska sila prenosa gasa iz jedne u drugu fazu predstravlja razlika između koncetracije pri zasićenju gasa i stvarne koncetracije gasa u vodi. Voda deficitarna kiseonikom kada se dovede u kontakt sa vazduhom, apsorbovaće iz njega kiseonik i ukoliko u vodi nema potrošnje kiseonika, njegova će se koncetracija približavati ravnotežnoj. Produžena aeracija će dovesti na kraju do zasićenja. Ukoliko se istovremeno kiseonik troši u vodi, aeracijom će se nadoknađivati utrošeni kiseonik, čime će se izbeći nastanak anaerobnih uslova u njoj. Suprotan proces će se odvijati ukoliko voda sadrži više rastvotenog kiseonika od ravnotežne koncetracije sa vazduhom ili što je češći slučaj ima više rastvorenog ugljendioksida ili drugih gasova.
Ravnotežno stanje i brzina postizanja ravnoteže su u međusobnoj zavisnosti, jer što je sistem dalje od ravnoteže, razmena gasa u pravcu postizanja ravnoteže je brža
Za tumaćenje fenomena prenosa mase u sistemu gas-tečnost koriste se tri teoretska modela:
Teorija dva filma
Penetraciona teorija
Teorija obnavljanja kontaktne površine

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]